Sinoć je u galeriji FKVSV otvorena izložba fotografija Đorđa Vukičevića pod nazivom "Anđeli... anđeli"
Galeriju možete posetiti radnim danima od 10 do 20 časova i subotom od 11 do 14 časova.
U čast žena 8. marta će u Galeriji Foto, kino i video saveza Vojvodine biti otvorena izložba ajboljih radova sa konkursa Žena 2010.
Dušan Živkić Dušan Živkić je roħen 3.decembra 1958.godine u Novom Sadu. Od 1984.godine je zaposlen u “Rafineriji nafte Novi Sad”. Fotografijom je počeo da se bavi početkom 70-tih godina. Član i jedno vreme predsednik novosadskog Foto-kino kluba “Pro Arte”. Učestvovao je na brojnim izložbama i festivalima. Jedna od najvrednijih mu je nagrada na 33.Novosadskom likovnom salonu 2003.godine. Jedan od njegovih najzapaženijih radova mu je objavljen u francuskom časopisu “PHOTO” u januaru 2000.godine. Počasni je član Foto kluba “NUFARUL” iz Oradee. Do sada je održao 15 samostalnih izložbi u Novom Sadu, Beogradu, Zlatiboru, Adani, Beču i Oradei. Od 2005.godine ima zvanje Kandidat Majstor fotografije. Od 2000.godine je predsednik Foto kino i video saveza Vojvodine i urednik izlagačkog programa jedine foto galerije u Vojvodini.
Matija Koković Matija Koković je roħen 1938. godine u Vrulji kod Pljevalja, u Crnoj Gori. Posle Drugog svetskog rata doseljava se sa porodicom u Sivac. U Herceg Novom pošao u školu za primenjene umetnosti. Nakon tri godine je školovanje nastavio u Novom Sadu u školi za primenjenu umetnost. Kao tehnički urednik nedeljnika “Tribina” zavoleo je fotografiju. Družeći se sa novosadskim fotografima stekao je osnovna znanja. Po odlasku u vojsku postaje fotoreporter lista “Vojnik” što mu je pomoglo da se nakon odsluženja vojnog roka zaposli kao kao profesionalni fotoreporter u “Narodnoj Armiji” i “Frontu” gde je radio sve do 1968. godine. Tada se zaposlio kao dopisnik zagrebačkih listova “Vjesnik”, “Arena”, “Večernji list”. Svrstao se u red najzapaženijih jugoslovenskih fotoreportera. Po izbijanju rata 1991. godine prešao je u “Borbu” i “Večernje novosti”, u kojima je bio i urednik fotografije sve do penzionisanja. Čitav radni vek proveo je snimajući najuzbudljivije dogaħaje, valjda mu je to preščo u naviku pa nema mira ni u penzionerskim danima.
Life fotografija i portreti običnih ljudi koje svakodnevno srećemo, koji žive tu pored nas, a o kojima ništa ne znamo. Od nekih okrećemo glave, kao što je sudbina okrenula glavu od njih. Njih ne slika televizija, o njima ne pišu novine. Ne znamo njihove probleme, ne učestvujemo u njihovim radostima. Ne znamo da li ih iko voli, da li rade i gde, koliko zaradjuju, gde žive, kako izgleda prostor u kojem obitavaju, da li su ikada išli na more … Oni ćuteći pretrajavaju nadajući se da će dočekati sledeći dan. Ćuteći učestvuju u životu i ćuteći odlaze iz njega.
