|
Kad bi zidovi znali da govore |
|
|
|
 Prva izložba fotografija Tomaša Tota preksinoć je otvorena u galeriji Foto, kino i video saveza Vojvodine (FKVSV) i može se pogledati tokom naredne dve nedelje.
Izložene 42 fotografije nastajale su u periodu od poslednjih šest meseci na lokaciji nezavršene zgrade (bolnice) Kliničkog centra. Kako kaže umetnik, čitava izložba za njega predstavlja vrlo ličnu stvar, tako da joj je, da bi se ogradio od brojnih pitanja šta mu znači, dao naziv Kad bi zidovi znali da govore.
Prva izložba fotografija Tomaša Tota preksinoć je otvorena u galeriji Foto, kino i video saveza Vojvodine (FKVSV) i može se pogledati tokom naredne dve nedelje. Izložene 42 fotografije nastajale su u periodu od poslednjih šest meseci na lokaciji nezavršene zgrade (bolnice) Kliničkog centra. Kako kaže umetnik, čitava izložba za njega predstavlja vrlo ličnu stvar, tako da joj je, da bi se ogradio od brojnih pitanja šta mu znači, dao naziv Kad bi zidovi znali da govore. – Kako se ta zgrada renovira, moja prvobitna ideja je bila da se po završetku radova i na otvaranju te zgrade istovremeno otvori i izložba fotografija koja bi pokazala u kakvom je stanju zgrada bila... Međutim, nisam dobio pozitivan odgovor tamo, nego tek u ovoj galeriji... Tako sam mnoga popodneva, pauze za ručak i predvečerja provodio upravo tamo fotografišući. Koristio sam digitalni fotoaparat, ali su slike u "sirovom" stanju, odnosno nisam ih popravljao ili obrađivao u kompjuterskim programima. Jedino sam neke pretvarao u crnobele, a neke sam ostavljao u boji – priča umetnik, i još dodaje da je najzanimljivije bilo fotografisati zimi i prelaz zime u proleće na temperaturi od nula stepeni. – Tada je bilo i zaista zanimljivih motiva i snega koji se topio... Ta velika količina vode rezultirala je takvu dobru refleksiju – objašnjava Tomaš Tot, koji je rođen 1982. u Subotici, a trenutno je apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom se bavi amaterski već petu godinu, a svoje slobodno vreme posvećuje i planinarenju. Kako je rekao, nikud ne ide bez svoje "sport Bili" torbice s opremom za fotografiju, i ako bi trebalo da bira, onda bi se opredelio za life fotografiju. Iako se bavi programiranjem, kaže da je fotografija njegov životni san. |
