|
 Izložba fotografija posle premijere u Perlezu, na početku “turneje” u Novom Sadu
Izložbu fotografija Steve M. Sekerića “Na kraj šora Banackoga” u galeriji Foto Kino Video Saveza Vojvodine, ljubitelji foto – umetnosti mogu da pogledaju do polovine oktobra.
Poštovaoci “umetnika oštrog oka”, mogu da vide fotografije koje su nastale u poslednjih gotovo pola veka. Sekerić je odabrao pedeset fotografija, koje oslikavaju “njegov duh” :
- Strastveni je ribolovac, modelar i kako on voli sam da kaže “pomalo fotograf” – priča Dušan Živkić, predsednik FKVSV-a – Veliki je Lala, Banaćanin, posebno kad su Bačvani u pitanju. Pravi je šaljivdžija, iskrene duše i dobronamerno blag prema svima. Kroz svaku njegovu fotografiju se vidi koliko se raduje životu.
Sekerić je rođen u Zrenjaninu, a živi na relaciji Perlez – Beograd. Odlučio je da prvi put izlaže svoje fotografije u mestu u mestu u kom živi , Perlezu, a naši poštovaoci “moćne male mašine, koja zarobljava vreme” imaju priliku da prvi budu domaćini toj foto - izložbi, posle čega će fotografije “obići” i ostale gradove Srbije.
Dr Željko Skrbić, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, pored Sekerića, govorio je o autorovom stvaralaštvu, navodeći da se oseti duh vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koji je Sekerić svojim foto-aparatom zarobio. Tada je dokumentarna fotografija bila jedna od najjačih načina izražavanja pokazujući doba “nabijeno istorijskim događajima”. Kako je vreme prolazilo i događaji se nizali, jedino što je ne promenjeno je Sekerićev stil.
- Slikajući pretežno portrete seljana, ljudi različitih zanimanja u selima Banata, on uz čoveka često pikazuje ambijent u kome glavni subjekat obitava – objašnjava Živkić – Najači utisak, po meni ostavljaju portreti iz kojih se proteže seoski put, vodeći u nedogled, navodi posmatrača da razmišlja o sudbini.
Sekerić je portrete doveo do savrštenstva, jasno utemeljavajući svoj stil kao poseban pravac. Sekerićeve ljude kritičari poistovećuju sa spomenicima: “skulpturama urezanim u vreme kroz koje putuje”. Ističu da tim fotogravijama , koje imaju razrađen i raspevan fotografski rukopis ne može se dat nikakva primedba niti sugestija, one su same po sebi uzor i prava škola foto – umetnosti. |
