Lepota slovačkih vojvođanskih kuća koja polako nestaje

O tome kako su u prošlosti (pre 200 godina) izgledale slovačke kuće u Vojvodini, možemo doznati samo iz istorijskih knjiga. Danas, na teritoriji Vojvodine,srećemo kuće i arhitektonske elemente mlađe od 150 godina. Iako je većina kuća sazidana u toku tridesetih godina XX veka,pravih slovačkih kuća,i posle 260 godina postojanja Slovaka, na ovim prostorima ima sve manje.

U svakom naseljenom mestu gde žive Slovaci naišao sam na zapostavljene, neuređene i napuštene okosnice, često, napola propalih slovačkih kuća , pa čak i na ruine istih.Gledajući okom fotografa, ove ruine su veoma divne,premda tužne, kao da je u njima stalo vreme, kao da postoji nešto što nema analogije u slovačkoj istoriji na ovim prostorima. Ove kuće predstavljaju novu razvojnu etapu, novo vreme slovačke Vojvodine koja u sebi nosi elemente nestajućeg vremena posebne slovačke kulture u građevinarstvu. Ne mislim da će sve u potpunosti nestati, ali npr. U Kovačici je danas teško naći više od deset kuća kojima, u pogledu graditeljstva, možemo pripisati atribut ,,slovačke''. I tako će polako nestajati slovačka sela koja se neće razlikovati od ostalih u Evropi.

U selima gde žive Slovaci, naišao sam na tzv. ,,slovačke ruine'' ,kuće, koje su srušene usled ravnodušnosti njihovih vlasnika. Od njih je ostala samo gomila drva,šuta,žica, a među njima neki starinski nameštaj.

Najpre nisam verovao da se nešto tako moglo desiti jer je to izgledalo kao posledica bombardovanja ili neke elementarne nepogode. Iznenadio sam se kada sam u jednoj ulici,pored ostalih kuća u dobrom stanju, naišao na kuće sasvim zaboravljene i napuštene.Primetio sam da građani ne obraćaju nikakvu pažnju,kao da takve ruine u njihovim ulicama nepostoje.

Na pitanje,postavljeno jednom od komšija, zašto je ta kuća u tako lošem stanju,odgovor je uvek bio da su vlasnici,baka i deka, umrli, a potomci ne pokazuju nikakvo interesovanje. Godinama,zbog zapostavljanja, vetar i voda su učinili svoje pa se kuća sama počela obrušavati i raspadati.

Na zidovima prednjih soba ovakvih ruina,često je bio okačen kalendar ,,Hlas L'udu'' ili godišnji slovački crkveni kalendar poslednjeg vlasnika kuće. Neke kuće su u ovakvom stanju čak i deset godina, što je dug period za ,,slovačke ruine''. Inače,primetio sam, da u većini slovačkih sela ima od 5 do 10 ovakvih kuća koju čeka ista sudbina.

Svako slovačko selo teži očuvanju svoje specifičnosti i dekoraciji. Tako npr. Ono što je tipično za Petrovac, uzalud bi tražili u Kovačici. Sela su se razlikovala po svojim crtama i obeležjima, ali danas ih je teško nalaziti i upoređivati jer ima vrlo malo pravih izvornih kuća.

Na izložbi nisu prikazana sva slovačka sela,samo njih 10 i to: Bački Petrovac, Silbaš, Gložan, Kulpin, Kovačica, Padina, Kisač, Pivnice, Selenča i Lalić.Današnji arhitektonski elementi,kako-tako,očuvanih postojećih kuća, samo preživljavaju i čekaju svoj nestanak. Neke kuće su stare više od 100 godina,a samo mali broj sadašnjih vlasnika,često čak treća generacija prvobitnih vlasnika,brine o njima. Ne postoji osećaj ljubavi ka ovoj jedinstvenoj prošlosti,nema nikakve literature koja bi obrađivala ovu temu prošlosti, i stoga, očuvanje postojuće lepote takvih kuća ostaje samo na pojedincima. Polako na kućama nestaje plavo obeležje, tzv. ''patička'' kao znak da u toj kući živi Slovak, a samim tim nestaje i njegova istorija.

I šta reći na kraju... vraćanje u prošlost i očuvanje većine slovačkih kuća u njihovom izvornom stanju nije moguće,ali verujem da će ova izložba kao celina podstaknuti ljude da više posvete pažnje svojoj okolini i sredini u kojoj su živeli njihovi preci. Vojvođanska slovačka arhitektura ima svoja obeležja i nudi dosta toga čime se možemo ponositi, ali moramo biti svesni da kada sve kuće postanu ''slovačke ruine'', postaćemo siromašniji za nešto izuzetno. A ipak, unatoč određenoj setnosti koju možete osetiti iz fotografija, želim Vam lep i prijatan doživljaj.

Ondrej Mihal